У петак, 1. новембра, у Музеју Херцеговине у Требињу, као дио програма „Дучићевих вечери поезије” одржано је књижевно вече „…И јеца звоно боно…” поводом стогодишњице од смрти Алексе Шантића. Ђорђо Сладоје, добитник Дучићеве награде, рекао је да је Шантић успио да нађе равнотежу између епског насљеђа и захтјева модерне лирике, као и да је један од ријетких који је пјевао најљепшим народним језиком у његовој изворној мелодији. Здравко Миовчић, добитник Шантићеве награде, истакао је да су Шантић и Дучић били и остали велики пријатељи, без обзира на физичку удаљеност, која није сметала да обојица буду у потпуности посвећени родољубљу и дјеловању херцеговачког књижевног круга. Проф. др Ранко Поповић, аутор књиге о Алекси Шантићу, рекао је да је Шантић још за живота стекао титулу истинског народног пјесника, а све захваљујући његовој способности да пјева о патњама свог народа и високом идеалу слободе. Током књижевне вечери, глумци Биљана Ђуровић и Ђорђе Марковић казивали су Шантићеве стихове. On Friday, November 1, in the Museum of Herzegovina in Trebínjе, as part of the program ”Dučić’s eternal poem” ”…I jeca zvono bono…” on the occasion of the centenary of the death of Alekse Šantić. Đorđo Sladoje, winner of the Dučić Prize, said that Šantić managed to find a balance between modern lyricism and that he is one of the few who sang in the most beautiful folk language of the few who sang in the most beautiful folk language in Jegid’s language. Zdravko Miovčić, the winner of the Šantić award, pointed out that Šantić and Dučić were and remain a source of distance, which did not hinder the fact that both of them were fully dedicated to patriotism and the work of the Czech Republic. Madya all thanks to his singing about singing about the song of his people and the high ideal of freedom. During the wedding evening, actors Biljana Turović and Torđe Marković recited Šantić’s verses.