У уторак 29. новембра, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу уприличено је пјесничко вече Весне Врачар, рођене у Вуковару 29.11.1958. године. Након Основне школе завршила је Гимназију „Јован Јовановић – Змај” у Новом Саду а након тога Академију драмских уметности у Београду. Магистрирала је и докторирала у Новом Саду а касније, након селидбе у Краљевину Шведску завршила је мастер студије Шведског језика и данас ради као професор.

Пјесникиња је истакла да радо долази у Требиње, а велика инспирација јој је Јован Дучић, а Херцеговина јој је постојбина, земља њених предака. „Моја збирка поезије је настала 2016. године, након неколико година живота у Шведској. Радила сам као професор шведског језика и било ми је јако занимљиво у почетку, прилагођавање, упознавање нових људи и онда сам временом почела да чезнем за српским језиком. Као да ми је недостајало неко биће, почела сам да разговарам са собом… Писала сам роман о коме сам дуго маштала, само сам једно вече окренула другу страну и почела да пишем пјесме”, истакла је Врачар. На крају је додала да јој је жеља да свој роман, који тренутно пише, сљедеће године промовише у Требињу.

On Tuesday, November 29, in the Gallery of the Museum of Herzegovina in Trebinje, a poetry evening was held by Vesna Vračar, born in Vukovar on November 29, 1958. years. After elementary school, she graduated from the „Jovan Jovanović – Zmaj“ Gymnasium in Novi Sad and then the Academy of Dramatic Arts in Belgrade. She obtained her master’s degree and doctorate in Novi Sad, and later, after moving to the Kingdom of Sweden, she completed her master’s studies in the Swedish language and today works as a professor.

The poet pointed out that she likes to come to Trebinje, and her great inspiration is Jovan Dučić, and Herzegovina is her homeland, the land of her ancestors. „My collection of poetry was created in 2016, after several years of living in Sweden. I worked as a Swedish language teacher and it was very interesting for me in the beginning, adapting, meeting new people and then over time I started longing for the Serbian language. It was as if I was missing a being, I started talking to myself… I was writing a novel that I had been dreaming about for a long time, only one evening I turned the other side and started writing poems“, said Vračar. At the end, she added that her wish is to promote her novel, which she is currently writing, in Trebinje next year.