У четвртак, 13. октобра, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је изложба ,,Стрма равница – сто година од колонизације Војводине“, аутора Богдана Шекарића, музејског савјетника – етнолога и Димитрија Михајловића, кустоса – историчара из Музеја Војводине.
На почетку, присутне је поздравила директор Музеја Херцеговине у Требињу гђа Ивана Грујић, која је поздравила госте и присутне и нагласила да се вечерас ради о два догађаја, први је изложба којом је обиљежено сто година од доласка првих колониста – добровољаца из Херцеговине, Црне Горе, Лике, Далмације, Босне, као и Мађарске и Румуније на подручје Војводине а други је промоција књига, аутора др Милана Мицића „Колонистичка насеља (1920–1941) књига I и II, и „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)”. „Оба догађаја су резултат сарадње између два музеја, која ће се наставити у будућности, разменама изложби из области археологије, историје, историје уметности. Надамо се да ће се и део баштине која се чува у Музеју Херцеговине представити у Новом Саду, у једном од највећих и најзначајнијих музеја у Србији – Музеју Војводине“, истакла је Грујићева.
Затим се испред Музеја Војводине, присутнима обратио замјеник директора Зоран Вељановић, архивски савјетник, који је укратко представио рад своје установе, која је основана 1847. године, истакавши „оно што ме радује јесте да постоји простор и интересовање за чвршћу сарадњу наше две културне институције у будућности“.
Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и аутор књига које су биле главни извор ауторима приликом стварања изложбе, у свом обраћању је истакао да је вечерашња тема годинама била забрањена, маргинализована и заборављена, о којој се није пуно причало, па чак о њој нису причали ни потомци добровољаца, и да је овом изложбом извучена из заборава и наметнута као једна велика људска драма која се дешавала у војвођанским областима, у периоду између два свјетска рата. „Ова изложба је прилика да се сазна ко су били Херцеговци добровољци, како су се селили, шта су радили, која су насеља стварали и које су их бриге мориле“, захваливши се домаћину и општинама Српска Црња и Житиште, који су помогли ову изложбу.
Аутор изложбе Богдан Шекарић је казао да је изложба настала као резултат теренског истраживања у преко 30 колонистичких насеља широм Војводине. Након Првог свјетског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло је до значајних демографских промјена. Добровољци српске војске имали су право на обећану земљу у младој држави. Највећи број колониста добровољаца долазио је из динарских предела Краљевине СХС, тачније Босне, Херцеговине, Црне Горе, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, али и из Баната, Бачке, Барање, Срема и Славоније. …,,изложба „Стрма равница“ представља један век живота колонистичке популације на војвођанским просторима.
На крају, присутнима се обратио други аутор изложбе Димитрије Михајловић који је описао животни пут свог предака, Јока Милојевића, са Зубаца, прототипа српских добровољаца, који је од куће отишао са 16 година на рад у Америку, чији је животни пут до танчина истражио.
Након отварања изложбе уприличена је промоција књига аутора др Милана Мицића.
У својој књизи „Колонистичка насеља (1920–1941) књига I и II аутор полази од сазнања да је у процесу аграрне реформе и колонизације у Краљевини Југославији, спроведеној у периоду од 1920. до 1941. године, у сјеверним крајевима (Банат, Бачка, Барања, Срем, Славонија) формирано 201 насеље у којима је уочи Другог свјетског рата живјело око 100.000 становника.
Књига „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)” говори о колонизацији на поменутом простору коју је организовала Краљевина Југославија у процесу аграрне реформе да би заштитила своје несигурне границе ка Мађарској и Румунији, промијенила етничку структуру тог простора, која није била у корист српског становништва (Бачка, Банат) и довела на простор колонизације новој држави одано становништво (српске ратне ветеране – добровољце из динарских крајева Краљевине и српске оптанте из Мађарске и Румуније) који би били чувари и симболи нове државе. Изложба се може погледати до 2. новембра 2022. године.
On Thursday, October 13, the exhibition „Steep plain – one hundred years since the colonization of Vojvodina“ was opened in the Gallery of the Museum of Herzegovina in Trebinje, authored by Bogdan Šekarić, museum advisor – ethnologist and Dimitrij Mihajlović, curator – historian from the Museum of Vojvodina.
At the beginning, the attendees were greeted by the director of the Museum of Herzegovina in Trebinje, Ms. Ivana Grujić, who greeted the guests and attendees and emphasized that tonight is about two events, the first is an exhibition marking one hundred years since the arrival of the first colonists – volunteers from Herzegovina, Montenegro , Lika, Dalmatia, Bosnia, as well as Hungary and Romania to the area of Vojvodina and the second is the promotion of the books, authored by Dr. Milan Micić „Colonist settlements (1920-1941) books I and II, and „House and bread: a colonist family in Banat, Bačka and Srem (1920–1941)“. „Both events are the result of cooperation between the two museums, which will continue in the future, with the exchange of exhibitions in the fields of archaeology, history, art history.“ We hope that part of the heritage preserved in the Museum of Herzegovina will be presented in Novi Sad, in one of the largest and most important museums in Serbia – the Museum of Vojvodina,“ Grujić said. Then, in front of the Museum of Vojvodina, the deputy director Zoran Veljanović, archival advisor, addressed the audience, who briefly presented the work of his institution, which was founded in 1847, pointing out that „what makes me happy is that there is space and interest for closer cooperation between our two cultural institutions in future“.Ph.D Milan Micić, general secretary of Matica Srpska and author of the books that were the main source for the authors during the creation of the exhibition, pointed out in his address that tonight’s topic had been forbidden, marginalized and forgotten for years, which was not talked about much, and even not discussed even the descendants of the volunteers talked about, and that with this exhibition it was brought out of oblivion and imposed as one great human drama that happened in the Vojvodina areas, in the period between the two world wars. The author of the exhibition, Bogdan Šekarić, said that the exhibition was created as a result of field research in over 30 colonist settlements throughout Vojvodina. After the First World War and the formation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, there were significant demographic changes. Volunteers of the Serbian army had the right to the promised land in the young state. The largest number of volunteer colonists came from the Dinaric regions of the Kingdom of Serbia and Montenegro, specifically Bosnia, Herzegovina, Montenegro, Lika, Banija, Kordun, Dalmatia, but also from Banat, Bačka, Baranja, Srem and Slavonia. …,, the exhibition „Steep plain“ represents one century of the life of the colonist population in Vojvodina.At the end, the audience was addressed by the second author of the exhibition, Dimitrije Mihajlović, who described the life path of his ancestor, Joko Milojević, from Zubac, the prototype of Serbian volunteers, who left home at the age of 16 to work in America, whose life path he researched in detail.After the opening of the exhibition, there was a promotion of books by Dr. Milan Micić. In his book „Colonial Settlements (1920-1941) Books I and II, the author starts from the knowledge that in the process of agrarian reform and colonization in the Kingdom of Yugoslavia, carried out in the period from 1920 to 1941, in the northern regions (Banat, Bačka, Baranja, Srem, Slavonia) formed 201 settlements in which about 100,000 inhabitants lived before the Second World War.The book „House and bread: a colonist family in Banat, Bačka and Srem (1920-1941)“ tells about the colonization in the mentioned area organized by the Kingdom of Yugoslavia in the process of agrarian reform in order to protect its uncertain borders with Hungary and Romania, changed the ethnic structure of that area, which was not in favor of the Serbian population (Bačka, Banat) and brought to the area of colonization of the new state a loyal population (Serbian war veterans – volunteers from the Dinaric regions of the Kingdom and Serbian optants from Hungary and Romania) who would be the guardians and symbols of the new state. The exhibition can be viewed until November 2, 2022.