Античку збирку претежно чине епиграфски споменици и мањи број покретног археолошког материјала. На подручју Источне Херцеговине, рекогносцирањем је евидентиран већи број античких локалитета из периода доминације римске државе. Археолошка истраживања вршена су на неколико античких локалитета (Паник код Билеће, Љубомирско поље, Мирине у Бихову, Требимља). Од археолошких налаза, издвајају се остаци подних мозаика, фрагменти фреско сликарства, подне и кровне опеке, фрагменти керамичких и стаклених посуда, као и примјерци римског накита (наруквице од стаклене пасте, фибула, бронзане алке) из Паника. Већи део покретног археолошког материјала и остаци подних мозаика чувају се у Земаљском музеју у Сарајеву, док се мањи број предмета налази на сталној поставци у Музеју у Требињу.
Епиграфски споменици, надгробне стеле и миљокази, свједоче о важности географског положаја овог подручја кроз које су пролазили антички путеви. Уз трасу пута Нарона (Вид) – Леусиниум (Паник) пронађена је у селу Требимља, надгробна стела Публија Аплија, декуриона муниципација Дилунтум и остаци поклопца дјечијег саркофага са оштећеним натписом. Уз трасу другог пута Епидаурум (Цавтат) – Андербе (Никшићко поље) у Џиварском пољу, пронађена су два миљоказа са натписима: један постављен за вријеме цара Клаудија (датован у 47/48.г.н.е.) и други, са оштећеним натписом, из каснијег периода, приписује се царевима Валенсу и Валентијану.