Музеј Херцеговине Требиње једна је од најстаријих културних установа у Источној Херцеговини и посједује велики број експоната који потврђују да су на овом подручју постојале различите културе и цивилизације, почевши још од праисторије па, у континуитету, све до савременог доба.
Музеју је још 1958. године била додијељена зграда Банке (данашњи хотел Платани II), али је добијен само простор у поткровљу исте зграде из које је касније пресељен привремено у зграду „Дучића“, у улици Далматинској, гдје остаје све до 1989. године, када се смјестио у Старом граду, у згради која је направљена у доба аустроугарске владавине (окупације) и првобитно је била касарна (аустро-угарска), а затим позната требињска гимназија. Зграда располаже са око 1500 м2 корисног простора, од чега је 800 м2 изложбених сала са свим пратећим просторима (депои, канцеларијски и изложбени простор).
Поред главне зграде, у дворишту музејског комплекса налазе се двије галерије, здања из турског периода (окупације) а настала су на грађевинама које потичу из старијег периода, прије турског освајања, и камена зграда која је некада била аустријска голубарска-поштанска станица. Ту је и камени торањ - сат кула. Према неким изворима то је сат кула коју је подигао Осман-паша Ресулбеговић, требињски капетан, почетком 18. вијека, али се сата нико не сјећа, док је, према другим изворима, овдје била црква, чији је звоник претворен у кулу. Торањ је висок 18 метара и поред импозантне грађевине Музеја, доминира околином Старога града. Читав овај комплекс који обухвата Музеј сматра се да је средиште некадашњег античког и средњовјековног Требиња, а што треба да докажу будућа археолошка ископавања, започета у 2013. години.
Задњих година на главној згради је замијењен кров и реновирано поткровље, чиме је добијен нови изложбени простор. Фасада је реконструисана, а отвори замијењени новим. У дворишту је реконструисана зграда голубова писмоноша и торањ.