У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу, синоћ је промоцијом књиге Шћепана Алексића ,,Кад дођем у Београд“ обиљежен јубилеј 70 година од изласка првог броја ,,Глас Требиња“. О историјату најдуговјечнијег листа у Херцеговини, говорио је Манојло Ћук, директор Центра за информисање и образовање, у чијем саставу је и ,,Глас Требиња“. Ћук се подсјетио свих оних људи који су се налазили на челу редакције Гласа, а то су Војо Кораћ, Чедо Булајић, Стево Чучковић, Брато Павловић, Мишо Тица, Драшко Бубрешко, Миливоје Бекан и Неђо Марић. Ћук је посебно издвојио Неђа Марића, дугогодишњег главног уредника, који је и најзаслужнији за препознатљивост ,,Гласа Требиња“. Присјећајући се и својих новинарских почетака, Ћук је додао да је те 1983. године у Гласу већ затекао Шћепана Алексића, који је многим младим новинарима постао узор у новинарству.
Ратомир Ћук, говорећи о Алексићевом књижевном раду, рекао је да Алексић пише мелодичним херцеговачким језиком. Приче су лако читљиве, не намећу поуку, иако она постоји, а Алексић је мајстор да од једног обичног појма, предмета, створи причу.
На крају, присутнима се обратио и Шћепан Алексић, који је рекао да није било лако изабрати 50 прича које ће се наћи у овој књизи. Иначе, сви текстови су објављени у ,,Гласу Требиња“ у протеклих седам година. Текстове је објављивао под истим наднасловом – ,,Писма из Херцеговине“ и до сада их је објавио преко стотину. Теме и мотиви су различити, али су сви везани за Херцеговину. ,,Ја се тим писмом, који непрекидно тече седам година на једној страници обраћам не само Херцеговцима који су у свијету већ и Херцеговцима који су овдје.“ На крају, Алексић је честитао јубилеј ,,Гласу Требиња“ уз жељу да дочека и стоту годишњицу.
Фрагменте из књиге „Кад дођем у Београд“ читали су Биљана Медар и Симо Радић.
In the Gallery of the Museum of Herzegovina in Trebinje, the 70th anniversary of the publication of the first issue of „Glas Trebinja“ was marked last night with the promotion of Šćepan Aleksić’s book „When I Come to Belgrade“. Manojlo Ćuk, director of the Center for Information and Education, which includes Glas Trebinja, spoke about the history of the longest-running newspaper in Herzegovina. Ćuk reminded himself of all those people who were at the head of the Glas editorial office, namely Vojo Korać , Čedo Bulajić, Stevo Čučković, Brato Pavlović, Mišo Tica, Draško Bubreško, Milivoje Bekan and Neđo Marić. Ćuk singled out Neđo Marić, the editor-in-chief for many years, who is most responsible for the recognition of „Glas Trebinja“. Recalling his beginnings as a journalist, Ćuk added that in 1983, he already found Šćepan Aleksić in Glas, who became a role model in journalism for many young journalists.
Ratomir Ćuk, speaking about Aleksić’s literary work, said that Aleksić writes in the melodious Herzegovinian language. The stories are easy to read, they don’t impose a lesson, even though it exists, and Aleksić is a master at creating a story from an ordinary concept, an object.
At the end, Šćepan Aleksić addressed the audience, who said that it was not easy to choose 50 stories that will be included in this book. By the way, all the texts were published in „Glas Trebinja“ in the past seven years. He published the texts under the same title – „Letters from Herzegovina“ and so far he has published over a hundred of them. The themes and motives are different, but they are all related to Herzegovina. „With this letter, which has been running continuously for seven years on one page, I am addressing not only Herzegovinians who are in the world, but also Herzegovinians who are here.“ In the end, Aleksić congratulated the jubilee of „Glas Trebinja“ with the wish to see the hundredth anniversary as well. .
Fragments from the book „When I come to Belgrade“ were read by Biljana Medar and Simo Radić.