У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу, у сриједу, 20. марта, представљена је књига Бранка Алексића „Мирис шкије“, збирка од педесет три кратке приче које говоре о некадашњем животу у херцеговачким селима. О Алексићевој књизи говорили су књижевници Новица Телебак, који је у свом обраћању говорио о писаној ријечи у Херцеговини и херцеговачким писцима који су изњедрили многе приче и стихове. Присутнима се обратио и проф. Коча Говедарица, који је прочитао своје, наизуст написано, мишљење о књизи. О књизи је говорио и Миодраг Хрњез – Љумо, док је новинар Ратомир Мијановић читао одломке из књиге. Аутор, Бранко Алексић истакао је да приче говоре о љубави, рату, традицији и обичајима, херцеговачкој жени, а писане су језиком обичног сељака, баш онако како су му стари казивали. Наслов „Мирис шкије“ је аутентичан, јер је у периоду у који су смјештене приче она мирисала по ливадама кад је била косидба, по њивама, посним доловима, „кад нису одмарала само чељад која су радила него и волови и коњи“. Шкија је карактеристична за Херцеговину, гдје ју је тамошњи сељак мотао у сваки папир који би му дошао у руке, па тако нису биле поштеђене ни новине, ни књиге, јер је то период када није било ћата, ни модерног папира. „Не знам ко је у том времену мотао у најквалитетнији ћат, али знам сигурно, и то сам забиљежио, ко је мотао шкију у најскупљи ћат. То је хајдучки харамбаша Стојан Ковачевић који ју је мотао у папирину на којој је писало 100 круна којим се тада могао купити во за орање“ рекао је Алексић. „Тада су испричане најљепше приче јер су се уз мирис шкије људи мирили, разговарали. Неко каже „зар не мирише тамјан?“. Тамјан мирише, али се уз њега ћути, а уз шкију се прича“.
У програму је учествовао народни гуслар Владан Перовић.
Издавач књиге је Српско културно и просвјетно друштво Просвјета, одбор у Билећи, а организатор промоције је Музеј Херцеговине у Требињу.