Синоћ у Музеју Херцеговине у Требињу отворена је аудио изложба ,,Јасеновац. Логор смрти, земља живих“ аутора Дарка Николића и Богдана Шпањевића.
Присутне је поздравила гђа Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине у Требињу, захваливши се ауторима јер су прихватили изазов да на један посебан начин направе
аудио изложбу која има за тему страдања недужних људи у логору Јасеновац.
Захваљујући модерним технологијама, аутори су приближили и млађим генерацијама ову тему кроз начине комникације њиховог доба чиме ће се додатно догађања у логору
спасити од заборава. Парафразирајући ријечи владике Атанасија Јефтића, који је дао немјерљив допринос тумачењу онога што се збило у Јасеновцу, директорка Грујић је рекла
да је циљ и ове изложбе да пренесе поруку да је најважније да памтимо, а не да злопамтимо. „ Можда је највећа срећа нашег народа у томе што је имао улогу жртве, а не џелата у том тешком периоду, посебно на простору Херцеговине, која је натапана крвљу жртава многобројних јама и стратишта, а Јасеновац представља симбол свих тих страдања. Остаје нада да ћете са ове изложбе изаћи са срцем спремним да прашта и да
живи са свима у љубави, па чак и са онима који су чинили злоˮ, додала је Грујић.
Посјетиоцима се обратио господин Дарко Николић, који је изразио велико задовољство и част што је ова изложба дошла и у Требиње. Он је у кратким цртама представио историјат
комплекса логора Јасеновац. Посебно се осврнуо на период након 1945. године и однос према жртвама овог стратишта. Разарањем овог логора покушало се занемарити и тамом
заборава прекрити оно што се ту дешавало, а слично је страдалницима, јер су ти људи обезличени и физичким убиством, али и самим односом према њима. Захваљујући
владици Атанасију, како каже господин Николић, страдање почиње да се гледа из перспективе васкршње радости и из те преспективе то страдање добија нови смисао. Култура сјећања добија једну јеванђеоску ноту и веже се за васкрсење, јер сјећање подразумјева васкрсавање онога што је било и искључивање онога што смо заборавили. Заборављањем ми живимо живот који то заправо није. Однос према жртвама након рата их је додатно обезличио јер су сведени на ниво статистике. Помињу се бројке, без осврта на вјеру, националност, појединце. Кроз ову изложбу дата је једна хагиографија јасеновачких мученика и прилика да се о светима проговори на један особен начин. Господин Николић је изразио наду да ће ова изложба оплеменити посјетиоце јер ће их довести у атмосферу љубави и праштања и осјећаја вриједности живота.
Господин Богдан Шпањевић је укратко представио концепт ове јединствене изложбе и техничких информација о изложби. Ова изложба је другачија, заснована је на другом принципу, а то је да једино што ће посјетиоци видјети, видјеће само у свом уму. Све што посјетиоци могу да чују, направљено је у сарадњи са Музејом жртава геноцида чији су кустоси учествовали у креирању ових прича које су засноване на оригиналној архивској грађи и свједочењима преживјелих логораша. Господин Шпањевић се захвалио свима који су подржали овај пројекат, у првом реду Министарству културе и и информисања
Републике Србије и Галерији Штаб.
На крају, присутнима се обратио и свечано отворио изложбу градоначеник Требиња, господин Мирко Ћурић. Он је у свом обраћању рекао да је циљ ове изложбе да се евоцирају успомене и сјећање на Јасновац, свако за себе и у себи, а опет сви заједно користећи савремну технологију и кроз умјетнички доживљај. Градоначелник је навео да су историчари утврдили да је тортура у Јасеновцу била далеко страшнија него у много
злогласнијем Аушвицу гдје је страдао далеко већи број људи. Само у Јасеновацу је постојао логор за дјецу, а посебно је страшна чињеница да је то све раније било планирано и законом прописано. Те злочине није чинила група људи већ цијелокупан државни апарат. Ако је Топола уздаха била боље рјешење од осталих начина страдања, онда то довољно говори о звјерствима над логорашима. Господин Ћурић се осврнуо и на улогу Дијане Будисављевић која је уложила надљудске напоре да из страхота логора спаси што више дјеце, као и на оне преживјеле логораше. „Јасеновац је и страшно и свето
мјесто у исто вријеме. Наша је обавеза да Јасеновац буде дио нашег памћења, а јасеновачки цвијет симбол нашег достојанства. Наша обавеза је да праштамо, али не
можемо да заборавимо, не можемо и не смијемо. Опростити не значи заборавити, опраштањем сјећање остаје али није више болно и чува нас да не залутамо у забораву.
Ако бисмо заборавили, све јасеновачке жртве биле би узалуднеˮ, рекао је господин Ћурић и изложбу прогласио отвореном.
Изложба је за посјетиоце доступна до 25. фебруара. Подсјећамо да су вам за ову изложбу потребни мобилни телефон и слушалице, пошто је ријеч о аудио изложби.
Last night, the audio exhibition „Jasenovac“ was opened in the Museum of Herzegovina in Trebinje. Death Camp, Land of the Living „by Darko Nikolić and Bogdan Španjević.
The participants were greeted by Mrs. Ivana Grujić, Director of the Museum of Herzegovina in Trebinje, thanking the authors for accepting the challenge to make in a special way
an audio exhibition on the suffering of innocent people in the Jasenovac camp.
Thanks to modern technologies, the authors have brought this topic closer to the younger generations through the ways of communication of their time, which will further the events in the camp.
save from oblivion. Paraphrasing the words of Bishop Atanasij Jeftić, who made an immeasurable contribution to the interpretation of what happened in Jasenovac, director Grujić said
that the goal of this exhibition is to convey the message that the most important thing is to remember, not to get angry. „Perhaps the greatest happiness of our people is that they had the role of victims, not executioners in that difficult period, especially in Herzegovina, which is soaked in the blood of victims of numerous pits and execution sites, and Jasenovac is a symbol of all those sufferings. The hope remains that you will come out of this exhibition with a heart ready to forgive and yes
he lives with everyone in love, even with those who have done evil, Grujic added.
Mr. Darko Nikolić addressed the visitors, who expressed great satisfaction and honor that this exhibition also came to Trebinje. He briefly presented history Jasenovac camp complex. He especially referred to the period after 1945 and the attitude towards the victims of this execution site. By destroying this camp, they tried to ignore the darkness as well he forgets to cover up what was happening there, and it is similar to the victims, because these people are depersonalized by physical murder, but also by the attitude towards them. Thanks to Bishop Atanasija, as Mr. Nikolić says, suffering begins to be seen from the perspective of Easter joy, and from that perspective, that suffering gained a new meaning. The culture of remembrance received one gospel note and is related to the resurrection, because remembrance implies the resurrection of what was and the exclusion of what we have forgotten. By forgetting we live a life that it really isn’t. The attitude towards the victims after the war further depersonalized them because they were reduced to the level of statistics. Numbers are mentioned, without reference to religion, nationality, individuals. Through this exhibition, a hagiography of the martyrs of Jasenovac was given and an opportunity to speak about the saints in a special way. Mr. Nikolic expressed hope that this exhibition will enrich the visitors because it will bring them into an atmosphere of love and forgiveness and a sense of the value of life.
Mr. Bogdan Španjević briefly presented the concept of this unique exhibition and technical information about the exhibition. This exhibition is different, it is based on a different principle, and that is that the only thing that visitors will see, they will see only in their mind. Everything that visitors can hear was done in cooperation with the Museum of Genocide Victims, whose curators participated in the creation of these stories, which are based on the original archives and the testimonies of the survivors of the camp. Mr. Španjević thanked everyone who supported this project, primarily the Ministry of Culture and Information Of the Republic of Serbia and the Headquarters Gallery.
At the end, the mayor of Trebinje, Mr. Mirko Ćurić, addressed the audience and officially opened the exhibition. In his address, he said that the goal of this exhibition is to evoke memories and remembrance of Jasnovac, each for himself and in himself, and yet all together using modern technology and through artistic experience. The mayor stated that historians have determined that the torture in Jasenovac was far more terrible than in many
to the infamous Auschwitz where far more people were killed. Only in Jasenovac there was a camp for children, and it is a particularly terrible fact that everything was planned and prescribed by law earlier. These crimes were not committed by a group of people but by the entire state apparatus. If the Poplar of Sighs was a better solution than other ways of suffering, then that speaks volumes about the atrocities against the camp inmates. Mr. Ćurić also referred to the role of Dijana Budisavljević, who made superhuman efforts to save as many children as possible from the horrors of the camp, as well as those survivors of the camp. „Jasenovac is both terrible and sacred place at the same time. It is our obligation that Jasenovac be a part of our memory, and the Jasenovac flower a symbol of our dignity. It is our duty to forgive, but not
we can forget, we can’t and we can’t. To forgive does not mean to forget, by forgiving the memory remains but it is no longer painful and keeps us from wandering in oblivion.
If we forgot, all the victims of Jasenovac would be in vain „, said Mr. Ćurić and declared the exhibition open.
The exhibition is available to visitors until February 25. We remind you that you need a mobile phone and headphones for this exhibition, since it is an audio exhibition.