Остварена је у другој половини 1996. године, када су се стекли неопходни материјални услови и обезбјеђена одговарајућа стручна помоћ. Министарство за културу Србије предвидјело је материјална средства, а Етнографски музеј из Београда одговарајућу стручну помоћ. Том приликом су стручњаци обавили прелиминарне разговоре о карактеру етнографске изложбе, као и о динамици обављања стручних послова, будући да су се многи од њих морали обавити у Етнографском музеју у Београду, а дорадити и завршити у Музеју у Требињу. Веома синхронизована сарадња међу стручњацима ова два музеја и поштовање рокова омогућили су да овај пројекат буде реализован у априлу 1997. године, у вријеме одржавања Дучићевих вечери поезије.
Ова стална поставка је истовремено и прва етнографска изложба уопште, која пружа цјеловит увид о животу српског народа у Херцеговини у другој половини XIX и првој половини XX вијека. Представљено је шест основних тема из живота и културе Срба у Источној Херцеговини: привреда (пољопривреда, допунско привређивање, градско и сеоско занатство); сеоска архитектура, са доминантном улогом „куће“ као средишта свих збивања у патријархалном систему живљења, са освртом на нека од тих збивања, као што су: рођење дјетета, главни празници српскога народа, свадба, забава, игре; грађанске ношње, текстилне радиности (технологија текстилних влакана, ткачка радиност, ваљање тканина, плетење и вез), сеоске ношње.