28. јуна је у депандансу Музеја Херцеговине у Требињу, на Ушћу, у Ластви – Задужбини Дубравке Кујачић, уприличен програм који се традиционално, поводом Видовдана, одржава 17 година заредом. Након поздравне ријечи, директор Музеја Херцеговине у Требињу гђа Ивана Грујић, осврнула се на поклон збирку „Каменов свет“, аутора Радована Ждрала, родом из села Баљци, код Билеће, који је своје скулптуре направио од полудрагог камена и минерала сакупљеног по обронцима планина гдје живи српски народ, у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, највећим дијелом на Фрушкој Гори (арагонит, калцедон, опал, сардоникс, сард, серпентинит, окамењено дрво, опализовано дрво, јаспис, оникс, кречњак хијалит). Скулптурама је давао имена, тако да на изложби можемо видјети „Каменову четврту жену“ или „Каменово црвено паче“ и многе друге. Након тога, присутнима се обратила гђа Дубравка Кујачић, која је исказала задовољство што је Музеј успио да у задужбини, током година, окупља умјетнике и мјештане овога краја пригодним културно-умјетничким дешавањима. Затим је испред градске управе, потпредсједник Скупштине Града Требиња г. Ђорђе Миљановић прогласио изложбу отвореном.
У умјетничком дијелу програма учествовали су пјесници Олгица Цице, која је рецитовала своју пјесму „Херцеговина“ и Радослав Милошевић, који је говорио сонет „Које је право камену да ћути“. Одломке из Ждралове књиге „Херцеговачка рапсодија“ читале су ученице Гимназије „Јован Дучић“ у Требињу, Романа Рогановић (…“пут до манастира Дужи“…) и Хелена Брајић (говор Маре Љубибратић, супруге Мића Љубибратића). Ученица ЈУ Музичке школе „Требиње“ Милана Гојковић извела је Порпорину сонату, Чајковског и Сен Сансовог Лабуда на виолончелу.