Промоција ,,Рјечника источнохерцеговачких матичних говора“
Радионица ,,Познати Херцеговци“ / Workshop
11. априла 2022.
Радионица ,,Митска бића“ / Workshop
11. априла 2022.
У четвртак, 31. марта 2022. године, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу, одржана је промоција ,,Рјечника источнохерцеговачких матичних говора“ аутора Недјељка Марића.
Недјељко Неђо Марић је на близу 1 000 страна прикупио преко 90 000 ријечи са простора Источне Херцеговине.
,,Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“ издао је Центар за информисање и образовање Требиње.
О Марићевом рјечнику и његoвом раду говорио је г. Манојло Ћук, директор Центра за информисање и образовање Требиње. Према ријечима г. Ћука, овај рјечник је задужбина Неђа Марића и споменик предачком језику његовог краја. Неђо Марић је био писац, публициста, сликар, фоторепортер, за ког би се прије могло рећи да је случајно дошао у новинарство, рекао је Ћук.
О Марићевом рјечнику и његoвом раду говорио је г. Манојло Ћук, директор Центра за информисање и образовање Требиње. Према ријечима г. Ћука, овај рјечник је задужбина Неђа Марића и споменик предачком језику његовог краја. Неђо Марић је био писац, публициста, сликар, фоторепортер, за ког би се прије могло рећи да је случајно дошао у новинарство, рекао је Ћук.
Проф. др Милош Ковачевић, са Филолошког факултета у Београду, рекао је да је главни разлог што до сада није направљен рјечник херцеговачког говора тај што је источнохерцеговачки дијалекат узет за основу српског књижевног језика и што се мислило да је све у књижевном језику херцеговачко. Ако погледамо Вукове рјечник из 1818. који има 27 000 рјечи и из 1852. са око 50 000 лексичких јединица, а у рјечнику Неђа Марића има преко 90 000 ријечи.
Ковачевић је изразио жаљење што Марића није упознао за живота и што није имао прилику да рјечник прегледа у рукопису, прије штампања.
Проф. Ковачевић је на крају рекао да ово није само рјечник источне Херцеговине, већ и старе Херцеговине, Дубровника и Конавала.
Проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу у свом обраћању рекла је да је овај рјечник резултат великог труда и прави подвиг ако се посматра и број ријечи и Марићев труд на њиховом описивању и прецизирању вишезначности. Марић је вишезначност илустровао примјерима из говора, што се могло постићи само вишедеценијским и посвећеним радом, рекла је проф. Стојановић.
Према ријечима проф. др Михаила Шћепановића са Филолошког факултета у Београду, Марић је урадио посао за који би једном институту било потребно много година. Марић се ипак није ослањао на методологију, већ на доступну дијалектолошку литературу, али и на своје херцеговачко језичко знање. Ослонац су му били и раније објављени рјечници. Свакако, ово је значајно остварење уз области српске дијалектолошку лексикографије, закључио је проф. Шћепановић на крају свог обраћања.
On Thursday, March 31, in the Gallery of the Museum of Herzegovina in Trebinje, a promotion of the „Dictionary of East Herzegovinian Native Speeches“ by Nedjeljko Marić was held.
Nedjeljko Nedjo Maric collected over 90,000 words from the area of Eastern Herzegovina on nearly 1,000 pages.
The „Dictionary of East Herzegovinian Native Speeches“ was published by the Center for Information and Education in Trebinje.
Mr. Manojlo Ćuk, director of the Center for Information and Education in Trebinje spoke about Marić’s dictionary and his work. According to Mr. Ćuka, this dictionary is the endowment of Nedjo Marić and a monument to the ancestral language of his region. Nedjo Maric was a writer, publicist, painter, photo reporter, who could be said to have come to journalism by accident, said Cuk.
Prof. Dr. Miloš Kovačević, from the Faculty of Philology in Belgrade, said that the main reason why the dictionary of the Herzegovinian dialect has not been made so far is that the East Herzegovinian dialect is taken as the basis of the Serbian literary language and everything in the literary language was thought to be Herzegovinian. If we look at Vuk’s dictionary from 1818, which has 27,000 words, and from 1852, with about 50,000 lexical items, and Nedjo Marić’s dictionary has over 90,000 words.
Kovacevic expressed regret that he did not meet Maric during his lifetime and that he did not have the opportunity to review the dictionary in manuscript, before printing.
In the end, Prof. Kovacevic said that this is not only a dictionary of eastern Herzegovina, but also of old Herzegovina, Dubrovnik and Konavle.
Prof. Dr. Jelica Stojanović from the Faculty of Philology in Nikšić said in her address that this dictionary is the result of great work and a real feat if you look at the number of words and Marić’s work on describing and specifying their ambiguity. Marić illustrated the ambiguity with examples from his speech, which could only be achieved through decades of dedicated work, said prof. Stojanovic.
According to prof. Dr. Mihailo Scepanovic from the Faculty of Philology in Belgrade, Maric did a job that would take one institute many years. However, Marić did not rely on methodology, but on the available dialectological literature, but also on his Herzegovinian language knowledge. Previously published dictionaries also supported it. Certainly, this is a significant achievement in the field of Serbian dialectological lexicography, concluded Prof. Scepanovic at the end of his address.
