У петак 29. новембра, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу одржана је промоција књиге „Општи лист, Тврдошко-савински поменик“, фототипске копије поменика са упоредним преписом и на савремени српски језик који је урадила проф. др Јелица Стојановић. Издавач је Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, у саиздаваштву са Удружењем „Ћирилица“ из Требиња, Друштва за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог и Музеја Херцеговине у Требињу. Штампање овог издања, поред издавача и саиздавача, финансијски је помогло Министарство културе и информисања Републике Србије. На представљању књиге говорили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и приређивачи: умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Атанасије, г. Горан Комар и археолог гђа Ивана Грујућ, уз присуство Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија и градоначелника Херцег Новог и Требиња г. Стевана Катића и г. Мирка Ћурића, Његове екселенције конзула Републике Србије у Требињу г. Небојше Божића. На почетку, присутне је поздравила директор музеја Ивана Грујић, истакавши да је издање Поменика тврдошко-савинског, резултат рада неколицине младих људи, окупљених у Задужбини „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, и да је ово четврта књига по реду, коју су припремили поводом 800 година од самосталности Српске православне цркве и оснивања Епархије ЗХиП. Подсјетила је да су први поменици, познати из 14. и 15. века, и појављују се у књижевности и историји почев од Српског речника Вука Ст. Караџића поменик Манастира Беочина, а касније се налазе, код других истраживача, и поменици Манастира Крушедола, Манастира Св. Прохора Пчињског, Манастира Дечани, као и Призренски, Коришки, Пећки и други поменици, од којих, на жалост, велики број није сачуван. “Због тога је још значајније што имамо у рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине, из кога можемо доћи до значајних историјских података…“ казала је, између осталог, гђа Грујић. У наставку, о овом издању, нешто више је рекао један од приређивача г. Горан Комар који је истакао велики значај овог издања јер је, због непрестаних разарања, од пет општих листова, од пет оваквих књига, сачуван само овај Тврдошко-савински поменик и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у Манастир Савину, након разарања Тврдоша, од стране Млечана, крајем 17. вијека. У овом поменику налази се на 250 страница 3700 имена, од којих је шест архијереја, двадесет митрополита, осам архиепископа, пет краљева, монаха и монахиња, чланова породица које су даривале цркве и манастире. Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Атанасије казао је да се у Тврдошко-савинском поменику види преглед имена манастира, мјеста, села подручја око манастира Тврдош све до манастира Савине, као и имена мјеста у западним крајевима, и у Босни, Бачкој, чак и Грчкој, манастири Цетињски, Савина, Косијерево, Добрићево, од којих многа данас не постоје. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин, Кути, Бијела и сви остали српски крајеви, а све је обухваћено као једна цјелина, истакао је г. Атанасије, захваливши се приређивачима на успјешном издању. Митрополит г. Амфилохије је нагласио да су поменици присутни у цркви од самог почетка “јер је и сама црква Христова памћење, сјећање…и посебно се записују они који су дали себе и своје прилоге цркви Божијој“. Митрополит је истакао да су поменици присутни широм православног свијета, а посебно у Светој гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу нарочито на задушнице. Напоменуо је да је поред овог тврдошко-савинског, драгоцјен и Морачки поменик, у којем су записана имена још из 14. вијека, од оснивања манастира.