У уторак, 26. новембра, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је изложба „Једна слика тамне стране историје, Скупи – гробница са масовним сахрањивањем / архео–антрополошка и форензичко–антрополошка презентација“, коју је припремио тим стручњака из Музеја Града Скопља и Археолошког музеја у Скопљу. На почетку, госте и присутне поздравила је гђа Јелена Пујић, кустос археолог Музеја Херцеговине у Требињу. Затим је директор Музеја Херцеговине у Требињу гђа Ивана Грујић, у свом обраћању, истакла да је ово сарадња која се, по први пут реализује са Републиком Сјеверном Македонијом, на обострано задовољство. Гђа Грујић је казала да представљена изложба говори о једном великом археолошком локалитету – налазу масовне гробнице са Југоисточне некрополе римске колоније Скупи (Colonia Flavia Scupinorum), једног од највећих римских градова на тлу савремене Македоније. „Овом изложбом обухваћене су различите гране уметности. Ово је прилика да културна јавност и струка, у Требињу, види како се, од класичног приступа, доброг цртежа, скулптуре, фотографије до нове мултимедијалне презентације, реализује једна мултидисциплинарна изложба која привлачи не само пажњу стручњака, већ и шире јавности“. Гђа Грујић се захвалила колегама из Скопља што су поред Подгорице одабрали Требиње да представе своју изложбу, додавши да је ова изложба добар примјер добре праксе да се сви који се баве овим струкама упуте у оно што су савремене тенденције у науци, али и у музеологији. О самој изложби нешто више је рекла гђа Ленче Јованова, археолог музејски савјетник, једна од аутора изложбе, која је истакла да се идеја за ову необичну изложбу родила још у току откривања овог ријетког и фасцинантног открића – масовне гробнице са око двјеста покопаних појединаца. … „Мултидисциплинарна, археолошко-антрополошка и форензичка испитивања потврдила су да се ради о одраслим мушкарцима, некада храбрим војницима, припадницима непобједиве римске војне комариле, од којих је већина насилно убијена, најчешће одрубљивањем главе жртвама. Остају, међутим, питања: ко су, када, зашто, како и ко је погубио покојнике покопане у масовној гробници из Скупија. Римску цивилизацију уобичајено доживљавамо кроз призму космополитских идеја, импресивних културних достигнућа, правних канона и кодекса, иновација у градитељству, раскошних монументалних архитектонских здања, величанствених умјетничких ремек-дјела, живописних историјских списа, дубокоумних литерарних дјела, скупоцјених минуциозних занатских творевина и других цивилизацијских достигнућа. Ипак, ово откриће нас суочава са тамном страном њене дуговјечне славе, успјешно сакриване чак и од античких аутора.“…, казала је гђа Јованова. На крају свог излагања, гђа Јованова је истакла да мултимедијални приступ у реализацији изложбе са примјеном више класичних и савремених умјетничких дисциплина, такође представља иновацију у македонској музеологији, посебно када је ријеч о археологији, захваливши се свим учесницима у овом подухвату, посебно члановима стручног тима који су учествовали у откривању гробнице за масовно сахрањивање, као и у реализацији ове изложбе: аутори Ленче Јованова, археолог кустос савјетник у Музеју града Скопља, Фаница Вељановска и Мимица Велова Граорковска, физички антрополози из Археолошког музеја Македоније, као и Александар Станков, специјалиста судске медицине из Института за судску медицину, криминалистику и медицинску деонтологију Македоније, Граду Скопљу на финансијској подршци за финалну реализацију изложбе, каталога и презентације у Подгорици и Требињу. Такође, гђа Јованова је истакла да је ова изложба специфична и по томе што су урађене скулптуре као идеалне 3д реконструкције лица покојника, на основу остатака њихових лобања. Част да изложбу прогласи отвореном припала је г. Зорану Милошевићу, Начелнику Одјељења за друштвене дјелатности Града Требиња, који је у име Градске управе изразио задовољство што установе културе, као што су Музеј града Скопља и Музеј Херцеговине из Требиња, међуинституционалном сарадњом повезују регион и упознају јавност са најновијим резултатима археолошких истраживања, али и са савременом музејском презентацијом културно-историјског насљеђа.