У понедјељак, 17. јуна 2019. године у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је изложба Три живота Cарајевске хагаде, аутора др Александре Бунчић и др Мирсада Сијарића. Изложба је приређена у организацији Земаљског музеја Босне и Херцеговине и Америчког Кутка Требиње, уз подршку Амбасаде САД-а у БиХ.

Директор Музеја Херцеговине у Требињу госпођа Ивана Грујић поздравила је присутне рекавши: „Вечерас имамо изузетну част да у нашем музеју угостимо изложбу посвећену једном од најстаријих средњовековних рукописа који се налази у музејима у Босни и Херцеговини, јеврејској светој књизи Хагади. Изложба је посвећена не само рукопису, него на неки начин и јеврејској заједници у Босни и Херцеговини, чији се долазак на ове просторе веже за период средњег века, када се Јевреји помињу, између осталог и као трговци, у документима који се чувају у Дубровачком архиву. До 15. века то су били углавном Сефарди, а од Берлинског конгреса већи је број и Јевреја из племена Ашкенази. У скоро сваком граду у Босни и Херцеговини, био је понеки знаменити Јеврејин, па смо тако у Требињу имали др Левија који је много учинио за наш град“.

Bише о изложби говорила је Адиса Лепић, кустос археолог Земаљског музеја из Сарајева: „Хагада је средњовјековни илуминирани рукопис, из 14. стољећа, који се од 1894. године налази у збиркама Земаљског музеја Босне и Херцеговине. Настао је у Шпанији, између 1320. и 1350. године, да би из Шпаније био изнесен крајем 15. стољећа. Не знамо шта се са рукописом дешавало током 16. стољећа, а знамо да се почетком 17. стољећа налази у Венецији, гдје остаје сачуван и за време инквизиције. Рукопис тада није уништен, наставља своје путовање до сарајевског музеја, који га откупљује од власника, породице Кохен, који због финансијских проблема тада одлучују да га продају Земаљском музеју, гдје се и данас налази. Од тада до 2001. године рукопис није био доступан за јавност, а од 2001. године, шира јавност може да га погледа у сеф соби Cарајевске хагаде. Иначе, изложба говори о три живота Сарајевске хагаде: први дио о њеном настанку у Шпанији, затим опстанак рукописа за време инквизиције у 17. стољећу и њен долазак у Сарајево и чување у Земаљском музеју у Сарајеву“.

Изложба је до сада представљена у Мостару, након Требиња биће изложена у Бања Луци, Тузли, и на крају у Загребу. У Музеју Херцеговине у Требињу изложба се може погледати до уторка 25. јуна.