Промоција књиге „Човјек који је плео смрт“, аутора Небојше Рудана, одржана је у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу у петак, 14. јуна. Испред Удружења књижевника Републике Српске – Подружнице у Требињу, обратио се др Радослав Милошевић, који се осврнуо на досадашњи књижевни рад г. Рудана. О новом историјском роману Небојше Рудана говорио је г. Петар. В. Арбутина, рецензент књиге, књижевник и књижевни критичар из Београда, који је истакао да се писањем оваквих романа истина износи на видјело. Осим истине, искреност писца, доприноси да вриједност књижевног дјела превазилази дневно политичке теме и да историјске чињенице добију кроз књижевну форму своје право лице: „… на та питања књижевност и умјетност треба да дају одговоре, да поставе један систем, као што је то Рудан урадио, да успоставе нове односе међу јунацима и да ти јунаци у новим односима проговоре, ако не из позиције историјске истине оно из позиције личне искрености“. Г. Арбутина је објаснио да је, иако се ради о теми која је још увијек у историјској науци обавијена велом полуистина и неистина, трећа важна полазна тачка у писању овог романа и храброст аутора да истину искрено изнесе пред јавност, кроз књижевну форму. „… Догмате никада не сумњају… Рудан те и такве дефиниције доводи у питање, не да би променио историју, историја је нешто што се десило, тај догађај је коначан у нашем знању и у нашем доживљају, поготово у доживљају оних којима се обило о главу, него због тога да се једном, напокон, заврши“, казао је Арбутина. Публици се, на крају промоције, обратио и аутор г. Небојша Рудан, који се осврнуо на истраживачки рад који је претходио писању књиге, истакавши чињеницу да су му у писању романа полазна тачка били документовани извори и записи у књизи др Сава Скока, који се темом страдања у Другом свјетском рату, у Херцеговини, бавио дуго и истраживачки. У свој роман уткао је бројна свједочанства људи из херцеговачких села, са којима је разговарао о овој теми. Захваливши се уреднику књиге г. Новици Телебаку, рецензентима г. Петру Арбутини и проф. др Радославу Милошевићу, аутор је завршио ријечима Ива Андрића, из дјела Знакови поред пута „Једанпут учињена неправда не да се ни поправити ни збрисати. Покушаји да се она исправи или отклони, само рађају нове неправде. Неправда се као све на свијету множи и шири али не гине и не нестаје као све остало што се рађа. И да нема опраштања и заборава, неправда би прекрила цијели свијет и створила од њега стварни пакао“.