У Галерији Музеја Херцеговине Требиње су, поводом обиљежавања 2018. Европске године културног насљеђа, учесници Ћоровићевих сусрета писаца и историчара 2018, у организацији СПКД Просвјетa Билећа и Музеја Херцеговине Требиње, били гости нашег музеја. Одржано је предавање Николе Кусовца, историчара умјетности из Београда, о Стевану Тодоровићу (1832 – 1925), знаменитом сликару чији је отац поријеклом из Требиња. Између осталог, г. Кусовац је истакао: „Стева Тодоровић припадао је реду српских уметника који су у другој половини 19. века подизали Београд стварајући од њега модерну европску престоницу. Као члан Српске краљевске академије, Петроградске академије сликарства и Академије у Катанији оставио је неизбрисив траг не само на српско сликарство деветнаестога века, већ и многе друге науке и научне дисциплине: музику, књижевност, естетику, педагогију“.
Након предавања, 59. број часописа Нова Зора, који је један од најзначајнијих српских часописа, поред Летописа Матице српске, представио је уредник часописа, проф. др Милош Ковачевић. Садржај Нове Зоре, на језгровит начин, проф. Ковачевић је приближио присутној публици, указујући на редослијед и садржај поглавља, указујући и на нова која ће услиједити. Представљена је библиографија досадашњих бројева, која је рађена по најсавременијим принципима библиографске науке и истакнут је допринос сарадника, на првом мјесту г-ђе Габријеле Братић и г. Зорана Радосављевића. Указано је и на значај пренумераната, који годишњом претплатом, омогућавају да часопис излази из штампе сваке године.
Након тога, Зборник радова о Бранку Брђанину Бајовићу, са округлог стола Ћоровићевих сусрета писаца и историчара, који је одржан 2017. године, представио је приређивач зборника проф. др Јован Делић, који је подсјетио на значај Бајовићевог књижевног дјела. Професор Делић осврнуо се на учеснике округлог стола и истакао њихова тумачења књижевних радова Бранка Брђанина Бајовића, као једног од талентованијих савремених писаца. Напоменуто је да је овим зборником обогаћена библиотека зборника, која броји 20. књига, што и Ћоровићеве сусрете писаца чини још значајнијим, јер након скупова остаје вриједна књижевна заоставштина.