У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу одржана је промоција монографије ,,Унковић“ која је посвећена животу и раду академика Миливоја Унковића. Присутнима је добродошлицу пожељела гђа Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине у Требињу , истакавши да је част представити проф. Миливоја Унковића кроз монографију која помаже да се сагледа његов и умјетнички и животни пут. Гђа Грујић се осврнула на претходну сарадњу са проф. Унковићем и Галеријом АНУРС , на чијем челу се налази и изразила наду да ће у наредном периоду фундус нашег музеја бити обогаћен једним Унковићевим дјелом. Након кратког осврта на Унковићев живот и стваралаштво, гђа Грујић је истакла да у професоровом раду доминира изузетна способност да цртежом изрази различите облике и подари им пластичност која доводи до осјећаја тродимензионалности. Унковићев израз ликовни критичари називају реалистичним експресионизмом, мада се ту могу примјетити и елементи фантастике и надреалног. Унковић је имао много узора, али ниједан од њих није доминантан и није препознатљив. У трагању за својим умјетничким изразом успио је да изрази и нека егзистенцијална питања, рекла је Грујићева. Унковић се бавио и религиозном тематиком које представља промишљање и трагање за духовном страном своје личности, гдје је успио да покаже преплитање мотива из средњовјековне умјетности и модерног. Посебно је вјешт у графици, која је медиј у коме је спојио неколико својих талената. Грујићева је своје излагање завршила Унковићевим ријечима да сви стваралачки путеви воде ка небу и додала да ова монографија само потврђује те ријечи. Проф. Ранко Поповић је Миливоја Унковића представио као једног скромног човјека, који је због тога дуго чекао на монографију која је насталана на иницијативу његових пријатеља. Посебна вриједност монографије не огледа се само у ликовном смислу, већ и у текстуалним прилозима самог умјетника. Поповић ликовност преводи у медиј приче јер је у томе највјештији. Он се осврнуо на портрет о коме је он писао у монографији и како је спознао сличност између ликовне умјетности Миливоја Унковића и литерарне умјетности Петера Хандкеа који је од 2008. члан АНУРС. Професионална сарадња са проф. Унковићем огледа се највише кроз двије изложбе, о Хандкеу и Дучићу. Овом монографијом је обиљежено 60 година Унковићевог професионалног рада, пажљиво бираног и представљеног, истакао је проф. Поповић. Упркос ратним дешавањима у којима је изгубио бројна дјела у сарајевском и почитељском атељеу, код Унковића се не може чути ниједна ријеч жаљења, јер је он кренуо даље и остварио много тога. Проф. Поповић је изразио наду да ће Миливоје Унковић остварити још много тога и захвалио се присутној публици на пажњи. На крају, обратио се и академик Миливоје Унковић који се захвалио Музеју Херцеговине у Требињу као домаћину, присутној публици и проф. Поповићу. Ова монографија је и његова својеврсна биографија, рекао је Унковић. У мнографији су сакупљени и текстови ликовних критичара, међу којима је проф. Унковић издвојио Ђорђа Кадијевића као неприкосновен ауторит у свијету умјетности и као некога ко је знао да стане уз младе умјетнике, међу којима је својевремено био и Унковић. Он је истакао да посебно цијени естетику и утисак које његови радови изазивају код других људи као посматрача и да се обичан човјек као посматрач и његово мишљење не смију заобићи. Душа и читав тај духовни простор су заправо најосјетљивији дио сваког поједница и баш због тога је потребно његовати културу која је својеврсна духовна храна. Његове слике изгледају доста туробне и депресивне, иако он по свом карактеру није такав човјек, али ако би се дубље загледало, примјетила би се у једна доза сарказма и критике савременог свијета. Током прмоције монографије ,,Унковић“ приказан је кратки филм ,,Дрво живота“ о једном дјелу проф. Унковића, као и говор Ђорђа Кадијевића са отварања Унковићеве изложбе у Павиљону Цвијета Зузорић у Београду 2011. године. In the Gallery of the Museum of Herzegovina in Trebinje, the promotion of the monograph „Unković“ was held, which is dedicated to the life and work of academician Milivoje Unković. Mrs. Ivana Grujić, director of the Museum of Herzegovina in Trebinje, welcomed the attendees, pointing out that it was an honor to present prof. Milivoj Unković through a monograph that helps to see his artistic and life path. Mrs. Grujić referred to the previous collaboration with prof. Unković and the ANURS Gallery, headed by her, and expressed the hope that in the coming period the fund of our museum will be enriched with one of Unković’s works. After a brief overview of Unković’s life and work, Mrs. Grujić pointed out that the professor’s work is dominated by his exceptional ability to express different shapes through drawing and give them a plasticity that leads to a sense of three-dimensionality. Art critics call Unković’s expression realistic expressionism, although elements of fantasy and the surreal can also be noticed. Unković had many role models, but none of them is dominant and recognizable. In the search for his artistic expression, he also managed to express some existential questions, said Grujić. Unković also dealt with religious themes, which represent reflection and the search for the spiritual side of his personality, where he managed to show the interweaving of motifs from medieval and modern art. He is particularly skilled in graphics, which is a medium in which he combines several of his talents. Grujić ended her presentation with Unković’s words that all creative paths lead to heaven and added that this monograph only confirms those words. Prof. Ranko Popović presented Milivoje Unković as a modest man, who therefore waited a long time for the monograph, which was created at the initiative of his friends. The special value of the monograph is not only reflected in the artistic sense, but also in the textual contributions of the artist himself. Popović translates art into the medium of stories because that is what he is most skilled at. He referred to the portrait he wrote about in the monograph and how he recognized the similarity between the fine art of Milivoj Unković and the literary art of Peter Handke, who has been a member of ANURS since 2008. Professional cooperation with prof. Unković is reflected mostly through two exhibitions, about Handke and Dučić. This monograph marks 60 years of Unković’s professional work, carefully selected and presented, pointed out prof. Popovic. Despite the events of the war in which he lost numerous works in the Sarajevo and Počitelj studios, one cannot hear a single word of regret from Unković, because he moved on and achieved a lot. Prof. Popović expressed the hope that Milivoje Unković will achieve many more and thanked the present audience for their attention. At the end, Academician Milivoje Unković spoke and thanked the Museum of Herzegovina in Trebinje as the host, the present audience and prof. I’ll drop by. This monograph is also his kind of biography, said Unković. The monograph also includes the texts of art critics, including prof. Unković singled out Đorđe Kadijević as an undisputed authority in the world of art and as someone who knew how to stand by young artists, among whom Unković was at one time. He pointed out that he especially appreciates the aesthetics and the impression his works cause on other people as observers, and that the common man as an observer and his opinion should not be bypassed. The soul and the entire spiritual space are actually the most sensitive part of each individual, and that is precisely why it is necessary to nurture a culture that is a kind of spiritual food. His pictures look rather gloomy and depressing, although he is not such a man by his character, but if you look deeper, you will notice a dose of sarcasm and criticism of the modern world. During the promotion of the monograph „Unković“, a short film „The Tree of Life“ about a work by Prof. Unković, as well as Đorđe Kadijević’s speech at the opening of Unković’s exhibition in the Cvijeta Zuzorić Pavilion in Belgrade in 2011.