У Парохијском дому, у Гацку се, од 17. до 19. септембра одржао 22. међународни научни скуп историчара, на тему „Осам вијекова Светосавља у Херцеговини“, који је окупио историчаре и научне раднике из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Скуп је организовала СПКД “Просвјета“ ОО Гацко у сарадњи са Епархијом захумско-херцеговачком и приморском. Програм је скраћен, у односу на претходне године, због пандемије вируса корона, а цијела манифестација је одржана у складу са мјерама које је прописало Министарство здравља РС и општински Кризни штаб.
Награда “Владимир Ћоровић“ за животно дјело и допринос српској историографији ове године додијељена је академику Момчилу Спремићу – професору Београдског универзитета у пензији. „Момчило Спремић спада у плејаду великих српских историчара, који су обиљежили другу половину двадесетог вијека, и Жири је сматрао да Момчило Спремић заслужује ово признање за цјелокупно животно дјело“ – истакао је уредник зборника проф. др Драга Мастиловић, предсједник Научног одбора и предсједник Жирија Ћоровићеве награде.
У Зборнику је објављено двадесет радова, из области историје, теологије, археологије, књижевне критике, а први пут је штампан прије почетка скупа.
Један од учесника проф др. Дарко Ђого је истакао да: „Осам вијекова Светосавља овдје је нарочито битно зато што ви имате паралелне идентитетске инжињеринге, који настоје да наше насљеђе негдје присвоје себи и све оно што упућује на шири контекст, елиминишу из српског православног насљеђа, да би од локалних идентитета начинили мале националне и културне идентитете“.
У току рада научног скупа свој рад представила је мср археологије Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу, у коме се осврнула на археолошка истраживања пренемањићког црквеног насљеђа Херцеговине, у којем су изнијети резултати археолошких истраживања у манастиру Тврдош, Петропавловом манастиру, Панику, од раније позната у стручним круговима, и у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, која су била спроведена у организацији Музеја Херцеговине прије неколико година.